U tekstu Internet krađa ličnih podataka – može se desiti i vama pisali smo o vrstama hakerskih napada i upoznali smo se sa tim kako i zašto hakeri najčešće kradu lične podatke, a sada ćemo obraditi najefikasnije načine putem kojih, kao fizičko lice, možete zaštititi svoj laptop ili mobilni uređaj od hakera.
Dakle, kako da znate da ste postali meta napada hakera, odnosno da ste ‘hakovani’?
Neki od znakova mogu biti:
- pregrejanost laptopa, odnosno vašeg elektronskog uređaja;
- slabiji kapacitet baterije,
- previše reklamnih banera, čak i u situaciji kada je ekran uređaja zaključan;
- nove aplikacije (za koje se ne sećate da ste ih preuzeli);
- primećujete neovlašćene ili neobične transakcije ili promene na vašim računima i kreditnim karticama, i tome slično.
Navedene promene možete primetiti nezavisno od toga da li koristite laptop, tablet, ili mobilni uređaj. Postavlja se pitanje, na koji način se možete zaštititi, odnosno kako da najbolje predupredite hakerski napad?
Izbegavajte javni Wi-Fi
Možda vam ovaj savet na prvi pogled deluje izlišno, no, iznenadili biste se kada biste saznali koliko procenata ljudi proverava svoje bankovne račune preko aplikacije ili obavlja kupovinu preko kreditne kartice dok koriste javni Wi-Fi. Bilo da ste na aerodromu ili u lokalnom kafiću, uvek imajte na umu da je javni Wi-Fi izuzetno nepouzdan i podložan za hakovanje. Naš savet je da izbegavate svaku vrstu kupovine preko takve mreže, kao i generalno pristup aplikacijama koje sadrže vaše lične ili finansijske podatke. Takođe, ukoliko trenutno ne koristite Bluetooth, isključite ga, budući da on, ukoliko je uključen ali neaktivan, često hakerima može olakšati napad kroz ‘zadnja vrata.’
Koristite šifre koje je teško otkriti
Korišćenje jakih lozinki predstavlja jedan od ključnih načina da se spreče neovlašćeni hakerski napadi na vaše elektronske uređaje. Zbog toga stručnjaci za bezbednost savetuju da nikako ne koristite iste lozinke na više različitih naloga. U suprotnom, može se desiti da hakeri, naoružani „ključem“ jedne lozinke, preuzmu kontrolu nad vašim ostalim onlajn nalozima.
Da biste to izbegli, najbolje je da za svaki nalog koristite posebnu, jedinstvenu i složenu lozinku, sa najmanje osam znakova, kao i kombinaciju brojeva, velikih i malih slova i simbola. Ukoliko je lozinka kratka i laka, hakeri je mogu ’razbiti’ za samo nekoliko minuta. Takođe, nikako ne koristite prepoznatljive reči ili kombinacije koje predstavljaju rođendane ili druge informacije koje hakeri mogu lako da povežu sa vama. Ukoliko imate previše lozinki za pamćenje, razmislite o korišćenju menadžera za lozinke.
Pored kreiranja jake lozinke, mnogi sajtovi vam omogućavaju autentifikaciju u dva faktora, što povećava stepen bezbednosti vaših podataka. Dupla autentifikacija zahteva da se prilikom prijavljivanja na vaš nalog, pored lozinke, unese i numerički kod koji se šalje na vaš telefon ili adresu e-pošte.
Instalirajte firewall
Firewall (tzv. zaštitni zid) predstavlja uređaj za bezbednost mreže koji nadgleda dolazni i odlazni mrežni saobraćaj i dozvoljava ili blokira njegove tokove, a na osnovu skupa bezbednosnih pravila. Dakle, njegova svrha jeste da uspostavi barijeru između vaše bezbedne interne mreže (koja može biti privatna ili korporativna) i dolaznog saobraćaja iz nebezbedne zone (npr. internet). Drugim rečima, firewall presreće neželjeni saobraćaj, odnosno blokira rizične „upade“ u vašu mrežu. Dodatni savet vezan za mobilne telefone jeste da podesite njegovo automatsko zaključavanje ukoliko se pri unosu ulazne lozinke pogreši više od tri puta.
Ignorišite neželjenu poštu (spam)
Ignorišite neželjenu poštu kako biste sprečili hakere da se infiltriraju u vaš sistem.
Čuvajte se elektronskih poruka od nepoznatih ili sumnjivih pošiljalaca, nikada nemojte kliktati na prateće linkove, niti otvarati priloge (attachment) koji ih prate. Može se, generalno, reći da su se filteri prijemnih sandučića (inboxa) vremenom tehnološki dosta usavršili, te da relativno lako mogu da odrede šta je neželjena pošta, a šta nije. Međutim, i hakerska aktivnost je dosta napredovala, pa sada neželjena pošta nije toliko očigledna, već uz tehnike psihološke manipulacije izgleda dosta sofisticiranije. Takva promena se najčešće ogleda u tome što neželjeni mejlovi mogu da oponašaju vaše prijatelje, saradnike, ali i kompanije od poverenja (npr. vašu banku). Stoga, potrudite se da pažljivo pročitate mejl, kao i da proverite adresu pošiljaoca pre nego što otvorite prateće materijale i linkove.
Redovno brišite vašu istoriju pretraživanja na mobilnom telefonu
Vaš mobilni web pretraživač poseduje sopstvenu istoriju pregledanja, baš kao i vaš računar. Ne zaboravite da često brišete tzv. kolačiće, kao i keš memoriju, kako biste uskratili informacije hakerima u slučaju da se domognu vašeg mobilnog telefona.
Takođe, vodite računa o opciji automatskog ispravljanja teksta. Ta funkcija ‘pogađa’ šta želite da otkucate i služi da dovrši započetu reč, kako bi vam uštedela vreme. Međutim, ona često nudi različite lične podatke, kao što su mail, šifra ili adresa, a sve u cilju da vam pomogne u bržem kucanju. Stoga bi ipak bilo najbolje da je potpuno isključite, jer iako ćete malo duže kucati poruku, vaši lični podaci biće dugoročno sigurniji.
Zapamtite: ime, adresa elektronske pošte, i lozinka – to je apsolutno sve što je hakeru potrebno da vam zagorča život na sve gore opisane načine.
Budite oprezni, primenjujte gore opisane mere predostrožnosti, a ukoliko imate privatni biznis – obavezno pročitajte naš sledeći post, koji će biti posvećen upravo zaštiti biznisa od hakerskih napada.