{"id":1955,"date":"2023-09-22T16:35:30","date_gmt":"2023-09-22T14:35:30","guid":{"rendered":"https:\/\/cubes.rs\/?p=1955"},"modified":"2024-12-05T17:18:38","modified_gmt":"2024-12-05T16:18:38","slug":"internet-krada-licnih-podataka-moze-se-desiti-i-vama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/tech\/internet-krada-licnih-podataka-moze-se-desiti-i-vama\/","title":{"rendered":"Internet kra\u0111a li\u010dnih podataka \u2013 mo\u017ee se desiti i vama"},"content":{"rendered":"

Kra\u0111a email adresa<\/span><\/h2>\n

Samo jedan hakovan email nalog mo\u017ee da otklju\u010da pravu riznicu informacija.<\/p>\n

Kada hakeri imaju pristup emailu, sve \u0161to treba da urade jeste da identifikuju sajtove na kojima ste ulogovani (na primer Amazon, eBay…), zatim da kliknu na opciju ,,zaboravljena lozinka\u201c i da pomo\u0107u resetovane, nove lozinke pristupe va\u0161im omiljenim sajtovima za kupovinu gde ste sa\u010duvali podatke sa va\u0161e kreditne kartice.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pored sajtova za kupovinu, hakeri mogu prona\u0107i i druge zna\u010dajne informacije preko va\u0161eg email naloga, kao \u0161to su na primer, izvodi iz banke, podaci sa kreditnih kartica, pravne ili poslovne prepiske, i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Za prakti\u010dne savete o za\u0161titi od cyber napada, pro\u010ditajte na\u0161 tekst Kako se za\u0161tititi od hakerskih napada?<\/strong><\/a><\/span>.<\/p>\n

Zloupotreba finansijskih informacija<\/span><\/h2>\n

Neovla\u0161\u0107en pristup va\u0161em mejlu, putem opcije navodno zaboravljene lozinke, mo\u017ee dovesti do podataka o kreditnoj kartici. Takvi podaci su dragoceni za hakere, budu\u0107i da sa njima mogu obavljati razli\u010dite transakcije: po\u010dev od elektronske kupovine, preko otvaranja novog bankovnog ra\u010duna, sve do apliciranja za kredit. Kada dobiju pristup email nalogu, hakeri \u010desto promene va\u0161u lozinku i korisni\u010dko ime, ostavljaju\u0107i vas zavezanih ruku. Ovakva praksa preuzimanja naloga mo\u017ee biti prvi korak u ve\u0107 razra\u0111enoj, ve\u0107oj \u0161emi kra\u0111e identiteta.<\/p>\n

Preprodaja li\u010dnih podataka<\/span><\/h2>\n

Verovali ili ne, prodaja ukradenih li\u010dnih podataka mo\u017ee biti unosan \u201ebiznis model.\u201d Hakeri \u010desto spajaju va\u0161e li\u010dne podatke sa ukradenim li\u010dnim podacima drugih ljudi i masovno ih prodaju ostalim hakerima na dark web-u. Oni ih, pak, dalje zloupotrebljavaju, naj\u010de\u0161\u0107e u svojim ilegalnim pravnim ili finansijskim transakcijama.<\/p>\n

\"Internet<\/p>\n

Phishing napadi<\/span><\/h2>\n

Hakeri \u010desto koriste ukradene podatke za kreiranje prilago\u0111enih ,,phishing\u2019\u2019 napada. Phishing (analogija sa glagolom fishing \u2013 pecati) predstavlja ilegalnu tehniku za dobijanje poverljivih podataka pojedinca, kao \u0161to su email lozinke ili kreditne kartice.<\/p>\n

Phishing funkcioni\u0161e tako \u0161to se odabranoj \u017ertvi sajber napada \u0161alju ciljane poruke koje namerno podse\u0107aju na poznate prepiske iz legitimnog izvora, na primer prepiske sa va\u0161om bankom, poslodavcem, ili odre\u0111enom dr\u017eavnom institucijom.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ovakve tehnike su veoma razra\u0111ene i hakeri su \u010dak u stanju da ve\u0161to iskopiraju i originalni logotip va\u0161e banke ili druge relevantne institucije, kao i da se pozivaju na va\u0161e nedavne kupovine, interesovanja, ili onlajn aktivnosti. \u010cesto se u poruci koristi poznati jezik, ali se stvara i ose\u0107aj hitnosti, pa se tako na primer iniciraju penali ukoliko ne odgovorite u najkra\u0107em roku. Tako\u0111e, u procesu preuzimanje priloga mejla, ili navodno bezazlenim klikom na zara\u017eeni link, kompjuterski virusi mogu lako ,,napasti\u2019\u2019 va\u0161 ure\u0111aj i proslediti poverljive podatke kome je potrebno.<\/p>\n

Poruke \u010desto mogu izgledati verodostojno i legitimno kada na njih bacite samo letimi\u010dan pogled. Kao rezultat, ljudi \u010desto bez dubljeg razmi\u0161ljanja ili provere shvate ozbiljno sadr\u017einu spornog email-a ili poruke, te postupe po uputstvu hakera i time samostalno odaju li\u010dne podatke.<\/p>\n

Bezbedan hosting klju\u010dan je za za\u0161titu podataka, a vi\u0161e o na\u0161im uslugama mo\u017eete saznati na stranici Hosting<\/strong><\/a><\/span>.<\/p>\n

Kra\u0111a identiteta<\/span><\/h2>\n

Ukoliko haker uspe da dobije dovoljno li\u010dnih podataka o vama, kao \u0161to su npr. va\u0161e ime, datum ro\u0111enja, adresa, brojevi ra\u010duna, lozinke, i tome sli\u010dno, otvoren mu je put ka njegovom la\u017enom predstavljanju, odnosno ka potencijalnoj kra\u0111i va\u0161eg identiteta.<\/p>\n

Bilo da je namera aktivno ugro\u017eavanje va\u0161e reputacije ili kori\u0161\u0107enje va\u0161eg identiteta kao svojevrsne maske za prikrivanje sopstvenih prekr\u0161aja, kra\u0111a identiteta predstavlja ozbiljan zlo\u010din koji vam mo\u017ee naneti ogromnu, a nekada \u010dak i nepopravljivu \u0161tetu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ovde ne govorimo samo o zloupotrebi va\u0161e kreditne kartice za obi\u010dnu kupovinu, ve\u0107 o mnogo ozbiljnijim stvarima kao \u0161to su kupovina droge, finansiranje teroristi\u010dkih aktivnosti, ili \u010dak konzumiranje ili objavljivanje de\u010dje pornografije, a sve pod va\u0161im imenom.<\/p>\n

\"Internet<\/span><\/h4>\n

Hakovanje va\u0161ih podataka ne ugro\u017eava samo vas<\/span><\/h2>\n

Uobi\u010dajena hakerska praksa jeste da putem ve\u0107 kompromitovanog naloga tra\u017ee nove \u017ertve, tako \u0161to \u0161alju poruke va\u0161im prijateljima, kolegama ili \u010dak porodici, la\u017eno se predstavljaju\u0107i pod va\u0161im imenom. Ovakve poruke imaju za cilj da ukradu li\u010dne podatke navedenih ljudi, bilo instaliranjem virusa na njihove ure\u0111aje kroz e-mail linkove, bilo putem prevare gde \u0107e va\u0161i bliski ljudi ili poznanici sami otkriti li\u010dne informacije, sa druge. Drugim re\u010dima, re\u010d je o ponavljaju\u0107em ciklusu hakerskih napada koji se \u0161iri sa jedne osobe na drugu, a sve po\u010dev od va\u0161eg hakovanog naloga.<\/p>\n

Upravo zato je veoma va\u017eno da, ukoliko sumnjate da je va\u0161 nalog hakovan, odmah preduzmete potrebne mere i obavestite va\u0161e kontakte o tome.<\/p>\n

Hakovanje ne ugro\u017eava samo pojedince, ve\u0107 i va\u0161a firma mo\u017ee postati meta sajber napada. Saznajte kako da za\u0161titite svoje poslovanje u tekstu Sajber bezbednost za firme: saveti za sigurno poslovanje<\/a><\/span><\/strong>.<\/p>\n

Da rezimiramo, ime, email adresa i lozinka \u2013 to je apsolutno sve \u0161to je hakeru potrebno da vam zagor\u010da \u017eivot na sve gore opisane na\u010dine. Dakle, sada kada smo se upoznali sa tim kako i za\u0161to hakeri naj\u010de\u0161\u0107e kradu li\u010dne podatke, ste\u010deno znanje treba da vas motivi\u0161e da budete mnogo pa\u017eljiviji prilikom kreiranja, ali i eventualnog otkrivanja va\u0161ih lozinki.<\/em><\/h3>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kra\u0111a email adresa Samo jedan hakovan email nalog mo\u017ee da otklju\u010da pravu riznicu informacija. Kada hakeri imaju pristup emailu, sve \u0161to treba da urade jeste da identifikuju sajtove na kojima ste ulogovani (na primer Amazon, eBay…), zatim da kliknu na opciju ,,zaboravljena lozinka\u201c i da pomo\u0107u resetovane, nove lozinke pristupe va\u0161im omiljenim sajtovima za kupovinu […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1966,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Internet kra\u0111a li\u010dnih podataka \u2013 mo\u017ee se desiti i vama","_seopress_titles_desc":"Bilo da jen u pitanju zaboravljena email adresa ili stari Facebook profil, hakeri su sposobni da zloupotrebe bilo koju vrstu va\u0161ih li\u010dnih podataka.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"both","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":301,"_seopress_analysis_target_kw":"email adresa,kra\u0111a li\u010dnih podataka,internet kra\u0111a,Phishing napadi,Kra\u0111a identiteta","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"content-type":"","footnotes":""},"categories":[87],"tags":[74,111,112],"class_list":["post-1955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tech","tag-bezbednost-podataka","tag-cybersecurity","tag-hakovanje"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1955"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1955\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2780,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1955\/revisions\/2780"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1966"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/cubes.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}